Дневник пользователя delfince
Jeste li ikad bili sami dok je u oku suza vam sjala...
Osecali se bezvrednim,sto nisu umeli da vam kazu hvala?
Jeste li ikad skrivali suze...
Misleci da samo kukavice suze liju,
pripadali skupini sto osecaja se stide,i tugu svoju vesto kriju...?
Jeste li zeleli da budete shvaceni...
kad na usnama zamru prave reci,
plasili se nove ljubavi,verovali da ce rane jos vise peci....?
Jesu li vas ikad drugi izneverili...
oni isti,od kojih se niste nadali,da li vam je iko ruku pruzio,kada ste na dno padali...?
Ako odgovor vas na polovini nedoumica ovih stoji,ne bojte se,niste vise sami...
Tako je isto i sa osecanjima mojim....
Zene podnose teskoce, nose tugu, ali znaju za srecu, ljubav i svoje misljenje.
One se smeju kad zele vristati.
Zene pevaju kad zele plakati.
Placu kad su srecne ,smeskaju se kad su nervozne.
Bore se za ono u sto veruju.
One su protiv nepravde.
Ne priznaju "NE" kao odgovor, ako postoji i bolji nacin za resenje.
Sve od sebe daju, za svoju porodicu.
One prate prijateljicu k' doktoru, jer se boji.
I zena voli bez granice.
One placu kad im deca dozive, nesto novo u zivotu.
Raduju se dobroti svojih prijatelja.
One se raduju kad cuju, za neko rodjenje ili…
Otvaram oči i vidim svet
Sve je tako drugačije,
Nema više onih starih stvari,
Više nismo oni stari
Zašto se sve promenilo tako naglo?
Sve je tako važno,
više ništa nije malo…
A tada smo želeli da odrastemo!
Sve što je ostalo su slike I uspomene,
Ostalo zamenjuju brige I nagle promene…
Sve te stvari su bile glupe,
Važan nam je bio samo (slatki) drug iz klupe.
Zar nije moglo ostati tako?
Sada više ništa nije lako…
A želeli smo da odrastemo!
Ljubav se svodila na gurkanje I kikotanje,
Nismo znali da se na kraju pretvori u plakanje.
Pretvarali smo se da su grisine cigarete,
Mrzeli smo kad nam kažu da smo malo dete!
Igranje nam je bilo uzbudljivo…