ČOPOR VUKOVA

Najgore je biti ovca u čoporu vukova,
Kad osetiš strah od zuba zlotvora.
I svaki njihov zub je novi strah koji sledi,
Koji će stvoriti nove rane bol na tebi.
Okrećeš se u krug a' oko tebe strah,
Plašiš se novog dana, osećaš da gubiš dah.
Srce te lagano izdaje, shvatiš da nema predaje,
I svaka nova rana sve teža i teža je.
Svako bi da te proda, za šaku milosti,
Bežiš od onih ljudi koji nemaju hrabrosti,
Da bar u sebi priznaju dozu pakosti.

Severim!