"Šta je ljubav?" bilo je pitanje koje smo najviše puta ukucali u Google pretragu tokom 2012. godine. Tako se pokazalo da su pitanja emocionalne prirode još uvek velika nepoznanica za sve nas i da nas i u 21. veku maksimalno intrigiraju. Svet nauke, psihoterapije, književnosti, religije i filozofije pokušava da odgonetne najveću tajnu...

"Ljubav je hemija."

Jim Al-Khalili, profesor fizike i potpredsednik Britanskog udruženja za nauku je ljubav opisao kao snažno neurološko stanje nalik žeđi i gladi, stanje koje ne možemo da kontrolišemo. Vodeći se time da je ljubav čista hemija, Jim je čežnju i seks definisao kao moćna stanja koja izazivaju lučenje testesterona i estrogena dok istinska ljubav, puna nežnih osećanja - ona koja nas za neku osobu veže - izaziva eksploziju hormona kao što su dopamin, serotonin i oksitocin.

"Ljubav ima bezbroj lica."

Za Philippu Perry, psihoterapeutkinju i autorku brojnih knjiga o mentalnom zdravlju ljubav nije samo jedna emocija ili jedno stanje. Philippa se osvrnula na činjenicu da su stari Grci ono što mi danas zovemo "ljubavlju" podveli pod nekoliko vrsta ljubavi: Philia koja se odnosi na duboku emociju, bez seksualne želje, onu koja se najviše odnosi prijatelje, porodici. Ludus je naziv za flert, za ljubavne igre. Pragma opisuje emociju koja postoji između muškarca i žene koji su u vezi dugi niz godina i koji ih uči da se međusobno razumeju, poštuju i čuvaju. Philautia definiše ljubav prema sebi. Agape je univerzalna ljubav koja nas uči da želimo dobro svima. Poslednji ali ne i manje bitan jeEros koji definiše ljubav povezanu sa seksualnom čežnjom. Tada se verovalo da bi Eros bez pragme ili philie samo izgoreo...

Danas, po Philippinom mišljenju, ljubav se odnosi na svih ovih šest "antičkih" ljubavi, ali kako je nemoguće osetiti sve pomenute samo sa jednom osobom, bitno je sebe okružiti sa porodicom i prijateljima.

C/P

Нравится 23