Video ju je kako je polubila nekog sarmantnog,lepog mladica.To je bio treci, cetvrti put posle njihove svadje.

Kad ju je prvi put video posle svadje,iz prevoza,zelela je da zamrzne vreme.
Sada je bila nasmesena.Drzala je tog lepog momka za zglob,malo iznad dlana.

---

Prilazio joj je bez reci i izraza na licu.Kad ga je ugledala, prvo se zbunila.Bilo joj je nelagodno, kao da je uhvacena u prevari.Prisao je i stao, pruzio ruku kao kad hoce da se rukuje.
Zbunjenost je nestala na njenom licu.
Nije pruzila ruku, nasmejala se pomalo pobednicki.
Nije reagovao, samo je prelazio ocima po njenom licu, kosi, ocima, rukama.
Neko je dobacio pogrdne reci.Svi su se pomalo nasmejali , i ona.
A on je stajao i drzao pruzenu ruku.
Kao da zeli da napravi most do nje.Ili grbavi spomenik jedne tuzne ljubavi.Sta vreme pokaze.

Onda je stala u osmehu i pogledala ga u oci.Nije videla nista, ni on nije video nista.Nije bilo suza, nije bilo ocajnog, nije bilo ljubavi.U njegovim ocima je videla njega.I on je u njenim ocima video nju.Onakvu kakvu je zna.Dobro malo povredjenu i ljutu, ali nju.
I opet se javila zbunjenost na njenom licu, nije znala sta hoce.Kao da su izrecene zelje najvazniji detalj na svetu.A nisu.
Gledala ga je i sazalila se.Pre nego sto je pomislila da pruzi ruku i rukuje se, njegova ruka je iz polozaja rukovanja presla u horizontalu i pozivala da odvede.

Nije zeleo nista, samo da ga novi lepi mladic ne gurne i ne napadne.Zeleo je da saceka da ovaj njegov trenutak traje dok se ne zavrsi.

Kad mu je pruzila ruku da je povede, drustvo je zanemelo i iznenadilo se.Ali nije je poveo.Most je sagradjen, zasto ga odmah oteti,skriti.Zeleo je svoj trenutak vremena sa njom, sad ga ima.

-----------------------------------------------------------
U ovu pricu nije stao ni trenutak kad se prisetila koliko joj on, koga je videla u ocima, prija dushi.Neuskladjen ni sa romantikom, ni sa ceznjom, ni sa poezijom, eto ni sada ne moli suzama u ocima, ni zaljubljenim ni ceznjivim ocima.Ceka presudu zrna razuma,koje iz ljubavi zeli da izvuce.
U pricu nije stalo ni ismejavanje prisutnih, kao da je zabava videti pacenika u ljubavi.
U pricu nije stao ni trenutak kad ljubomora kad njene usne ljube obraz prelepog mladica gubi od svesnog da je zivot kratak ma kako dug bio.
U pricu nije stala ni njegova pratilja, nova devojka, koja je svo vreme bila pored njega.
U pricu nije stao ponos, jer previse kratko traje da bi bio vazan za nesto tako vazno kao sto je zivot.
U pricu nije stala drskost i bezobrazluk koje je ispoljio prema svojoj pratilji, prema njenom novom sarmantnom i lepom mladicu, jer se morala svi ne pridrzavaju, a koriste ga precesto da uguse osecanja i prikriju nejakost.
U pricu nije stalo nepostovanje, jer kud vodi postovanje kad je na neiskrenom zasejano.U obmanu,mrznju,zavist,tugu.
U pricu nije stala hrabrost,jer nije bilo mesta ni za planove ni za ocaj ni za nade.Nada daje snagu hrabrosti, a ocaj daje snagu ludosti.
U pricu nisu stale reci, jer svaka rec ima deset glava i deset repova....Od glava nastaju tumacenja, a od repova sumnje.
U pricu nije stalo srce, jer ono je tu kad zatreba za poeziju, za film, za romane.
U pricu nije stala kultura i mentalitet jednog naroda, jer iskustvo bi sprecilo ovaj sagradjen most.Lep mladic bi gurnuo i prekinuo most, njegova pratilja bi ga stisla ispod ruke i skrenula pricu ka sebi i njoj.Ili bi on od ljubomore bio posesivan, besan.Ili bi ona likovala nad i najmanjom trunkom lepog u njegovom ponasanju prema njoj.
U pricu nije stalo nista sto cini roman Ana Karenjina velikim, emocija, strasti,kovitlac drustva i pojedinaca.
U pricu nisu stala objasnjenja, nije stala logika,nisu stala opravdanja, nisu stale odluke, nisu stale sumnje.
U pricu nisu stala ni secanja ni proslost, ni nadanja ni buducnost.

U ovu pricu je stala samo ljubav.

Нравится 19