Nekad cujete ljude kako prognoziraju kada ce i kako da umru.I pogode.Neki drugi ne pogode.
Neki su toliko uverljivi i ubedjeni , da i ne sumnjate da ce promasiti.
I tu ima mnogo toga sto je neprimetno obicnom za sve osim za jece, pice i seks, zainteresovanom umu.

Obratite paznju na predlog "od" u naslovu, znaci ne "u".
Podrazumeva u sebi i "u".

---

Prica pocinje u jednom Francuskom gradu, na osuncanim blagim padinama sa vocnjacima i vinogradima.Ne.Ovo je drugacija prica.

Ne znam odakle uzrok za ovakav moj san, ali bice bas onako brzo kako je bilo i u snu.

San pocinje tako sto sam na podijumu iza vozaca u punom TAM busu, koji vozi u spicu i pun je skolaraca i radnika, od kojih neki i stoje.TAM bus je inace vise medjugradski tj klasika dva reda sedista i 3 pneumatska vrata.U ruci drzim drvenu palicu na koju je nataknut puni plasticni tocak sa tvrdom gumom po obodu, kao kod bas velikih tockova za bejbi kolica.Velicina kao kad na stap nabodete veliki izrez presek sa panja.

Graja.Ne prevelika cika, cuje se sta svako prica i gomila dece na sredisnjim vratima i jos ulaze ljudi na prednja, a cini mi se vozak kontrolise one kondukterske napisane karte,cepke.
Zatvara prednja vrata i krece.Ja stojim na (u) prolazu i drzim se za naslonjac sedista.
Cima levo cima desno, ali nista nije losa voznja.
Guzva je i blizu sam srednjih vrata, a gomila dece nabijena kod ulaza i naslonjena na vrata.
I odjednom u punoj brzini otvaraju se srednja vrata i malo vike na pocetku a onda tiho , deca se nekako snasla i drze se uplaseno kako stignu za naslonjac sedista ispred , neko za nogu sedista ispred, neko za sediste iza kod takvih uskih silaznih stepenica kod medjugradskih autobusa.
Vrata kod TAM busa se inace ne otvaraju do kraja nego su sa polukrugom pa se samo izvuku napolje i malo sklone sa strane.To je bila sretna okolnost pa je dvoje ili troje dece ostalo da visi uhvaceno za tu polukruznu sipku na osovini vrata.

Cuvsi graju, vozac valjda zatvara vrata, a u snu nema o tom podataka vec samo situacija sa vratima.
Medjutim, sekund kasnije ih opet otvara, valjda dva puta stisnuto dugme. Onaj tocak sa osovinom od drveta sto drzim u ruci, ja naslonim na vrata i pritisnem, da trenjem nekako ucvrstim da mogu za osovinu od drveta da se uhvate neka deca.I naravno refleks gomile da se sto vise odmaknu od vrata.
Vrata se napokon zatvaraju.

Odlazim kod vozaca koji i dalje vozi, potpuno nesvestan sta se desilo, vidno uzbudjen.Tocak mi je u rukama.Prvo mi je doslo da napravim dreku , onako kako rade obicno ljudi kad su uplaseni, ali to je vise ventil za adrenalin i stres nego sto stvarno pomaze.Posle mi je doslo da ga opaucim tockom po glavi, e to jeste bilo emocionalno na pameti, tj osetiom sam zelju za takvom reakcijom. Tim vise sto je stav svih pa i vozaca bio u smislu "sta ovaj sad hoce".
I na kraju te sekunde mi pade na pamet da mozda jesu pali sa marsa i da je mozda neispravan neki kontakt i samo im naredih da zaustave autobus.

Vozac kratko odbi sa pitanjem "Sto?" ali ja ponovih jasno kratko uz dodatno "sad odmah, pa cemo u policiju".Vozac parkira pored puta i tu je kraj sna.


Medjutim, srce mi bije kao ludo, ushi crvene, pun adrenalina i lak kao perce. Moj combat mode izgled. Ja nisam cesto osetio moj combat mode u snu, cak i kad sam cesto sanjao da me kola prikucaju za zid, stvarne borbene aktivnosti i tuce. U realu jesam, svaki put kad je potrebno. Malo ljudi ima dobar combat mode, u kom nema straha, mislis brze i bolje nego inace, brzi si, jaci, vreme sporije tece, vise vidis, brze ti se oko krece, veci periferni vid,procenjujes afinitet borca protivnika, koje oruzje i kako koristi, crtas u trenu putanju svog tela do njega i slicno.

I u celoj ovoj prici mi pade na pamet, sta kad se slicno desi za 20, 30 godina.
Pa velika je verovatnoca da cu umreti od ovakvog sna.Ili nekog slicnog.
Za druge ce biti umro u snu, kao sto ljudi umru kad im tromb zacepi arteriju, infarkt srca ili pluca ili mozga.Ali mozda to nece biti prava istina.
Umro od psihosomatskih posledica svog sna.

Нравится 10