1993.

Januar, klasika, zima u kostima,
i mračni caffe bar nabijen gostima,
a doza pelina,k`o da je jedina vesela iskra.

Baš dobar pokušaj da vatru raspalim,
svi su mi senzori na mrtvo zaspali,
primetna j' odsutnost, a ravnodušnost sve jače stiska.

S` malo bleh muzike, počasnih plotuna,
scena bi pokopa postala potpuna,
da ni` pelinkovca, gorkoga zlikovca,koji me štiti.

Od tvojih očiju koje me progone,
na srcu opasne prave mi odrone,
o zašto voleti mora i boleti,to me baš tišti.

Нравится 3