Zacudjeno gledam u sat na zidu....ili on zacudjeno gleda u mene........

Ponoc je odavno prosla...jos malo pa ce zora......Sta radim ja u ovo "gluvo" doba noci...

Ocigledno je sta ne radim.....ne spavam.....i po malo razmisljam.......

Zasto je sve u zivotu tako komplikovano...zasto je toliko tesko uskladiti zelje i mogucnosti....cak i ako malo zelimo.....ili mi pak uvek zelimo ono sto ne mozemo imati.............Nekada pomislimo da je to nezadovoljstvo prolazna "epizoda"....ali epizoda po epizoda....citav serijal....uvek nesto nedostaje da bismo bili srecni i zadovoljni.........

Izlazim na terasu i osecam neopisivu hladnocu.....vazduh mirise na zimu i mraz.....jeza me prolazi pa se vracam po jaknu......izlazim ponovo da pogledam da li bas ceo kvart spava....da li mozda jos negde svetli prozor kao kod mene....da...ima ih jos budnih....nisam jedina....ali nam razlozi za budnost sigurno nisu isti.......

Prija mi "zagrljaj" jakne....ugrejala me...a onda pomislih na hladnocu koju osecam oko srca.....zasto neko nije izumeo "jaknu" za srce....da lepo mozemo kada je srcu "hladno" da mu "obucete" tu "jaknu"...i ugrejete ga..............

Cujem neki sum......zurno se vracam u stan....u sobi moga sina mir i tisina...on mirno spava kao andjelcic....ususkam ga malo bolje.....i posmatram njegovo lice.......opusteno zatvorene okice.....trepavice dohvataju do polovine obraza.....nosic po malko crven od neke lake prehladice....usnice razvucene u jedva primetan osmeh........a rukice rasirene najvise sto moze......mirno spava i sanja nadam se nesto lepo......................

Posmatrajuci ga pomislih....ako se jednoga dana dogodi, da i on oseti tu "hladnocu oko srca"....koju ja osecam.....kako da mu objasnim.....sta da mu kazem....ja sam za njega....junak.......licnost koja se na njegove oci izborila sa svim nevoljama, nedacama, problemima i mukama koje nam je zivot doneo....svaki problem "bacila pod noge"......pobedila ga uz recenicu....."ma ja cu to sve srediti"....i jesam......a kako da mu objasnim da hladnocu oko srca nisam uspela da sredim i da mu jedino za to savet ne mogu dati..........

Kazu...."usamljenost nije kada si sam, vec kada ne postoji neko za kime ceznes"......

A kada shvatis da uzalud ceznes......sta tada......sta kada shvatis da je ono za cime ceznes jednostavno nedokucivo...jer je kako kazu ..."tu prste umesala visa sila"................

Tu ne pomazu moja prakticna resenja....tu ne uspevaju moje "cake" i "zavrzlame"....tu ne moze ono..."podigni, prenesi", "pozajmi, plati kasnije vrati", "prodaj", "kupi", "menjaj", "napravi", "sazidaj", "renoviraj", "baci", "polomi", "maistorisi sam".......ma nista od toga.......

I...sta da mu kazem......ne znam. Tu se jednostavno nista ne moze uciniti...ili bar ja jos resenje ne nadjoh......

Нравится 10