Tanju sam upoznao 2006. Momentalno sam je svrstao u red osoba koje ni na koji način ne mogu da ti utiču na život, a ona je navedenu spoznaju svojski potvrdjivala do 2008. kada me igrom slučaja upoznala sa Svetlanom. Ovaj trenutak važan je, ne zato što se Svetlana pokazala uticajnom, naprotiv, ali me na Slavi upoznala sa svojom sestrom od tetke, Danijelom. Za razliku od prve dve, Danijela je izvršila ogroman uticaj, jer se ispostavilo da ima ordinaciju, a nema sajt. Sajt je, zahvaljujući meni dobila posle dve nedelje i bila toliko zadovoljna, da su, zahvaljujući Danijeli i meni, sajtove u narednih par meseci dobili Sanjina ordinacija, Danijelina ordinacija (druga Danijela...uzgred, zaključujem da stomatolozi masovno otvaraju ordinacije i nemaju sajtove) i Bogdanovo & Arsino preduzeće za trgovinu kancelarijskim materijalom.
Od zaradjenih para tokom ovih poduhvata sam kupio foto aparat i uplatio 10 dana na Krfu. Inače, Krf je teška dosada. Došlo mi da se evakuišem trećeg dana, ali mi bilo žao para, pa sam odrobijao do kraja, potopljen u bazenu sa diskutabilnim kvalitetom vode, jer me mrzelo da se spuštam do plaže, a onda da lomim noge pokušavajući da udjem u vodu. Posebno me mrzelo da se sa tako izlomljenim nogama posle plaže pentram do apartmana.
Uglavnom, moju odbojnost prema plaži delila je i gospodja Ana, pa smo šest dana plutali po bazenu, cevčili (ja pivo, a ona neke zdrave sokove) i recenzirali politiku, vreme, novi setski poredak, književnost i po malo muško ženske odnose. Ana je sliku nas dvoje, svaki dan po ceo dan u i pored bazena uporedjivala sa uvodnom scenom nekog Kunderinog romana, gde se dvoje isto tako izležavaju u nekoj Banji. Kasnije sam taj roman (kojem i dalje ne mogu da se setim imena) pročitao i shvatio da se Ana tih dana osećala tako mladom i da ništa od njenih priča nisam shvatio kako treba.
Uveče nam se pridruživala Anina prijateljica i cimerka Vera, koju nije mrzelo da se svaki dan spušta na plaži i lomi noge. Verin sin je živeo u Londnu, tj živi u Londonu i kada sam prošle godine išao tamo, našli smo se u delu grada gde radi, da mu dam paketić koji mu je poslala majka. Razmenili smo par rečenica, pa je on morao nazad na posao, a ja nisam morao nigde, pa sam kupio Evian vodu, seo u prvi park i slušao neku devojku kako svira Bitlse.
Nebo je bilo savršeno vedro i bilo je baš toplo, pa sam se sa klupe prebacio na travu i izuo se. Što se mene tiče, može da zvuči izlizano, ali stajati bosim nogama na travi, nema cenu.
Prošla su jedno dva sata, devojka je sa Bitlsa prešla na Doorse, primetio sam 2-3 veverice, nadolazio je prvi sumrak, a ja sam sedeo i razmišljao kako ovaj park u ovom delu grada i ovu devojku verovatno nikada ne bih video, da nisam došao tu zbog njega, pa sam mu na neki način bio zahvalan.
Naknadnim razmišljanjem, shvatio sam da ako nekome treba da budem zahvalan, onda je to Tanja.
Kud baš Tanja? :)
Odličan post!
zalomilo joj se ;)
Strava blog....Odlicno pises....Pravo je uzivanje citati tvoj blog *OK* *HI* *THUMBS UP*
Hvala najlepše :)
Svaka cast!!!Pozdrav Tanji i tebi :)
:-) *OK*
Hvala ti, u moje ime :) Tanja neće biti obaveštena o pozdravima, jer ako se pojavi ovde i vidi u kom kontekstu je značajna, neće na dobro ;)