Otisao je od nje,plaseci se da ne ostane zarobljen, ispod njenih trepavica….gurnuvsi je tako u tudje narucje…
nije zeleo nikakve obaveze…zeleo je slobodu…
zeleo je da bezbrizno plovi otvorenim morem zivota…
da se usidri u prolaznim lukama…da ljubi neke lake…neke nasmejane...neke od nje drugacije…
I ljubio ih je… pristajao u raznim lukama,bez predugog zadrzavanja…samo je povremeno u nocima bez sna,
sanjao nju…daleku.. nedostiznu… tudju…svojom krivicom…
hoce li je ikada moci sebi oprostiti?…
hoce li je ikada zaboraviti..?

Нравится 17