Dugo sam tumarala po životu
tražeći ugašeni plamen,
otrgnutu iskru iz oka,
izgubljeno srce...
da me zagreje, utopli...
Dug je to put bio
traganje u netragu,
posrtanje u čekanju,
padanje u beznađu...
Tražila sam toplu luku
i bila sam sama.
Kazna je biti sam
samoća je hladna,
hladnija od zime.
Ne znaš to,
ne osećaš jezu
dok ti usamljenost ne uđe na vrata
i ogrne te ledenim plaštom
i zaledi te...
Nemogu dalje,
želim tu da ostanem
da zajedno imamo NAS
i otvoren prozor
sa pogledom u budućnost.
Uzmi me kao poklon
pročitaj moju dušu,
zagrej mi ruke u svojim džepovima,
vrati mi sjaj u oko.
I ne gubimo ni tren...
ljubav nikoga ne čeka
i ne dolazi sa razlogom .

Нравится 6