Sunce,leto more.Uživam da je volim.Odrasla deca iza mene,iza nje dani koje je posvetila samo sebi,još uvek devojka,nikada rađala nije...Tri nedelje na moru,brinem se o njoj,spremam pikantna jela,vodim je na najlepša mesta,gde nikada sama,otišla ne bi,negujem,masiram njeno telo,uživamo u vodi,suncu,vinu,muzici,vazduhu,seksu i vidim kako se menja.Nestaju bore,telo dobija boju,lice blista od osmeha i zadovoljstva.Dok šetamo,sve više pogleda ka njoj.Zagleda se u ogledalu,zagleda pozadinu,čvrstinu svojih oblina.Ponosna je na sebe, na telo koje pobuđuje strast i želju.Letovanje kao iz snova,puno dana a prošlo je tako brzo....Telefon joj je često zauzet,nešto nije u redu,sam se gasi...-Jedini moj,srećo moja,dušo,ljubavi...-šapuće na jastuku.Velike reči koje mogu da nanesu puno boli.Srećom,ne verujem ženama....Kasno je.Ležim i čekam da dođe iz kupatila.Njen telefon zasvetli a ne zvoni.Gledam šta nije u redu.Bane je traži.Došla je,uzela telefon,vidim,malo se trgla,pita me nešto,onako,bez veze,osećam njen strah,ćutim.Zagrlim je, ne želim ništa da je pitam,neka misli da ne znam,baš me briga.Ne znam Baneta,ali znam ko je on.Oženjen čovek koji bi nešto sa strane.A ona,pa što ne bi?...Žena ima bezbroj,srećom,više ne boli,srećom,više ne verujem njima....Držim štap za pecanje,sedim i pecam na obali Dunava.Upecam malo trave,poneku krpu ili puža ali srećan sam,napokon ispunjavam svoje dečačke snove.Toliko sam, kao dete,želeo svoj štap,nikad ga nisam imao.Talasanje vode,miris Dunava,cvrkut ptica,čamci koji plove,sunce.Gledam u daljinu i još uvek sanjam,još uvek maštam.Tamo,negde daleko,čekaju me,anđeli....Srećom,više ne verujem,ženama...

Нравится 10