Doputovao sam sa letovanja, ispunjen emocijama, zadovoljenim svim čulima i malo gorčine.Zar baš mora tako? Parga je lepo mesto na obalama Jonskog mora.Idealan za odmor,za ljude koji traže mir,mesto gde ne pada kiša od sredine maja pa sve do oktobra.Okupano suncem.Miris maslina,mora, čistota neba ispunjena zvezdama,pun zelenila,nešto malih ribarskih brodića i jahti za krstarenje.Ostrvce na kome se nalazi hram božji,mala bogorodična crkva,brdo i srednjovekovna tvrđava na njemu, koja je branila od osvajača,puna zelenila.Dah zastane od pogleda na sve to,kao da si našao mesto iz dubine svijih snova.Domaćin,Grk,plenio je svojom dobrotom ljubaznošću.Apartman, čišćen svaki dan,vredne ruke domaćice koja nam je ostavljala limune,ima ih svaka bašta,svako dvorište.Gradska plaža,u centru grada.Spuštam peškir na šljunak ,tražim prikladno mesto,pored kristalno bistrog mora, a dole vidim izgužvanu paklu od cigara,prepoznajem naša"Drava" i gomile pikavaca.Čujem, neko viče na dete,osećam se kao da sam na "Terazijama".Nema Grka,nema stranaca,sve su naši i svuda prljvština.Papirići,kese,flaše,čaše od jogorta...Pobogu,zar baš mora tako?

Нравится 8