Krenula sam peske prema Fesu.Vrucina je postala jara,svest,podsvest,ljudi,krtice.Znojila sam se obilno i trudila da idem bez prestanka napred,u crvenom bespucu,srela sam svezeg coveka uvijenog u cist beli carsav.Nasmejao se srdacno i stavio ruku na rame.Seli smo da popricamo.Nasred puta,u prasini,ja sam se obilno znojila,a on nije.Zavidela sam mu,to je sigurno.Ne bih li stekla deo njegovih osobina,moja podsvest je otkrila sakrivenu posesivnost.Zelela sam nesto njegovog karaktera,a zatrazila ogrlicu koju je nosio oko vrata.Pokazala mu novac i trazila da je kupim.Nije bilo za prodaju,uspomena od majke.Ponudila sam duplu svotu novca i on je skinuo ogrlicu.Stavio mi je oko vrata,odmahnuo rukom i posao.Rekao je da to ne prodaje,ali posto ogrlicu ocigledno trebam vise nego on,mogu da je uzmem.Besplatno!

Potrcala sam za njim,izgubila sam ga u vrelini prasine.

Krenula sam dalje.Sunce je bilo u zenitu kad sam osetila nesnosnu zedj.Nikog nije bilo u blizini.Ni ptice ni travke.

Onda sam u daljini ugledala coveka koji sa kamile skida mesinu sa vodom.Porcla sam bez daha i stigla bas kad je prineo mesinu ustima.Pogledao me je zadihanu i pruzio mi mesinu.Otpila sam malo i vratila je.Odmahnuo je i rekao da pijem slobodno koliko me volja,jer na kamili ima jos vode.Popila sam sve.

Uzjahao je i otisao.Na golim ledjima kamile bio je samo on.Ostala sam zapanjena.

Prasina,sunce,prostranstvo i neverica.Jesu li ovo ljudi sto ja srecem?