15.12.2017
40, Beograd, Serbia
Znaš onaj osećaj kad misliš da nekog znaš? Ali, ne znaš odakle.
Ma, gotovo sigurno je to taj tip. Ali, opet, pojma nemaš odakle ga poznaješ. Ili nju, svejedno.
Onda, počinješ da kalkulišeš sa svojim sećanjima. Ovaj, ova... Da nije brat, sestra, prijateljica....
Naravno, nema šanse da se setiš ali znaš da poznaješ tu osobu.
E, meni se to desilo relativno skoro.
Zdravo, kažem ženi koju sam srela u svojoj firmi. Onako, skroz ozarena, jer je poznajem. Žena je bila pomalo iznenađena ali srdačno me je pozdravila. I tada mi je iznenada sinulo da je zapravo ne poznajem. Bila mi je poznata jer sam često gledala njeno lice na teveu. Likom i telom Ana Sofrenović.
Čudo jedno kako onaj osećaj ume da prevari.
39 просмотров
I men preplave cesto tako osecaj da tog nekog znam ime prezime, pa se pitam, da li iz skole, koje, da li iz firme, da ;o stanovala sam 25 god. privatno, da li je neki daleki rodjak, ali nikada nisam pomislila da je laznjak, jer u mojoj glavi taj neko zaista POSTOJI
svašta u glavama postoji. :D
*YES* *OK* *ROSE*
*YES* *ROSE*