Nasa prica krenula je pre gotovo godinu dana, a ja jos uvek posvecujem ove redove jednom delu svog zivota u kome je svega bilo. I srece I tuge I suza I smeha. Kada je proslog proleca sve pocelo, nista nije odavalo utisak da bi se iz bilo kog razloga mogla okoncati jednog dana nasa ljubav. Medjutim, to se ipak dogodilo. Morali smo da u nasoj vezi napravimo pauzu. Lagala bih I sebe I druge kada bih rekla da nismo bili srecni I uzivali u svakom trenutku koji smo proveli zajedno. Tvoji poljupci su nalik na najsladje voce koje sam u zivotu probala. Dodirom tako vesto, kao najiskusniji vajar “budis”zelju za zagrljajima. Bila sam stvarno srecna I ispunjena. Ako iko ikada pokusa da te uveri u suprotno, znaj da ne govori istinu. Ali, valjda u trenutku kada coveka ispuni osecanje velike srece, sledi I osecanje ogromne tuge. Tako to obicno biva. Posle svega na mom telu I u dusi ostao je otisak tvog dodira. Da me podseca, “muci” I da mi ne dozvoli da pokleknem. Sve dok se jednog dana ne vratis u moj zagrljaj. A do tada, neka mojim telom “gori” tvoj dodir. Znaj da za mene ne postoji lepsi osecaj od onoga kada me nezno dodirnes pogledom I dlanovima. Nadam se da ces se uskoro pojaviti na vratima mog srca. Zelim da zivim za taj trenutak.

Нравится 13