Hteo sam, ali nisam mogao da im kažem što me tišti
bežao sam u sjenu, tražio neku utehu zaštitu
opirao se vremenu, ostaće tajna večno zakopana.
Ti mi čitaš misli, ali seti se ponekad da želim da živim.
Zašto je ovaj svet tako okrutan,
ono što je bila moja ikona zidovi polako zatvaraju, zauvek nestaje.

Ova žeđ što na ganja i hrani bude bistra kao um zakaljana prošlošću
i neumorno ubada pravi neizlečive rane,
rane koje pogađaju ljubav,
a osećanja pretvaraju u nemilosrdnog progonitelja
i čisti srce od istinske zavade što nam snagu daje istrajnost.


Нравится 2