Noću dok detinjstvo spava,
te plačne suze što se smeju
u knjigama, što pišu o tugi i osmehu
toj mašti što se zakovitla u čekanju,
nepostojeći umor ,u srcu, što boli jenjava voli
sve je u čekanju ljubav neistinitih priča

Sazoriće životi, kad budu rođeni
u sazvežđu u imenima na nebu ispisano sakriveno.
Skrojiće kapu svoje čednosti nevinosti,
koja pokriva svoju prazninu u bojama mašte.
Mladost koja je toliko brza, prekrivena, u slatkim lažima
slatkim maštanjem među šumovima traženju...

Toliko bliskih nedokučivih dodira u igri,
glasno pripoveda ukroćeno tuđom snagom,
i ta noć, u prolaznim senkama što zasija svetlost....
prokletim i jednostavnim izlivom besa što se sapliće,
beži u mudrosti u saznanju....biće dana(ali nas neće biti).....

Нравится 5