IZIiNI... Ponekad se ogresim, mnogo puta nehoticno. To su trenutci u
kojima izreknem rec za koje kasnije ne postoji izvinjenje. Pomesana
zrnca talenta bezobraznosti sa zrncima savrsene sopstvene solidarnosti
nanesu samo bol. I ostane sva ta bol. Nikada se ne mozes popeti onom
stranom kojom se jednom skotrljas. Odnese te, kao velika voda, i
odjednom shvatis da te ceka samo uzvodno, i da ti se nakacio hiljadu i
jedan slep, i da ne mozes da povuces...Ali ta upornost kao da je placena
po danu da sve upropastim..
Moja savrsena kamufliranost bude daleko od istine, ali ne i daleko od scenarija koji pokusavam da igram. Ponekad cuteci blenem u pokisle krovove moje svakodnevnice i podsecam svoju rasteglu autobiografsku zvaku da sama ne pomislim da uzivam u zadovoljnom odgovoru moje izgovorene recenice u komadu. Trazim objasnjenje na prioritetnim listama izmisljene bas za ovakve situacije.
Ne uklapam se, nasedam na sopstvenu netalentovanost. Moja nadarenost sama sebe osporava, nazalost tek mnogo kasnije. Teram sebe na sledeci level. Sakrivam kvalitet mog idilicnog "visenacionalnog" stava. Genetski agresivna protiv "neshvacenih" dovodim se u iskusenje da za saku dolara prodajem svoje ideale.
Nema tu sta, uzmi ili ostavi. Nisam nikakvo zlopamtilo samo postivalac neshvacenih pesnika koji uvek bas u pravom trenutku imaju otkucane stihove iz nehata, u unutrasnjem dzepu svojih kaputa. Dok pokusavam sa napustim sopstvenu goropadnost, izabravsi najsporednije ulice na svetu polako se osecam kao glodar iz malog ansabla koji nije dobro nastimao svoj instrument. I dalje mi se redjaju kadrovi kratkog bezobraznog sadrzaja predhodnih nastavaka koje stancam.
Tesko se budim..
Sta sam uopste mislila?
Ovaj... Klik!
Prezivljavam onda strasni momenat kao kad polunepoznatom moras, izmirivajuci se, priznati, eto, desi se...Kao kada sto puta uzaludno premestis namestaj da potpuno preporodis enterijer. Napad moje genetse vrednosti pruza alibi za sto duze ostajanje da ukadrira jos neke kompromitujuce sitnice.
Da li je to samo moja detinjarija? Ponekad mi se i dopada, za promenu, sve dotle dok se ne osecas kao stara budala. Nije ni bitno. Sve definicije na tu temu su manje vise edukativne, narocito ako je sredina lokalnih kriterijuma spremna za to.
Dakle rec izvini uzimam na koriscenje svremena na vreme. Slucajno...Greskom.. Osecajem..Nekad sa ritmom nekad bez sujete u opticaju..
Niko normalan to ne bi uradio...ili je to samo zbog boli...
:)