Hodam užurbanim koracima prema pločnicima Knez Mihailove……Julsko popodne.U glavi mi odzvanja stih:" kad sve se desi I prođe".... Bijelo Dugme I ta pesma,jedna od omiljenijih,uvek bila…..Našu podsvest kontrolišu čudne energije sudbine…… Zato I tvrdim da sve ima svoje ZATO!
U susret mi dolaze lica umornih I bezizrazajnih pogleda……Da,to je Beograd,neprepoznatljiv I dalek nama koji smo baš tu rođeni duhom,a ne telom I odrastamo…… Poseban ugao gledanja,rekla bih da ga mi poznajemo najbolje!
Telefon najavljuje dolazak…… Stigla je poruka….. I još jednom to pisamce na displeju: ”Kao I obicno leti kao leptir,ujeda kao osa.Provociras,pa se povlačiš…..Kao Napoleon.Pazi,zavrsio je u izgnanstvu"……
Smeškam se i čitam.....Da li je u najavi neka borba. Hmmmm,ne priželjkujem je.....Umorna sam od ratovanja i strategija. Napoleon,hrabar i neustrašiv,porobio dobro parče Zemlje,a sve zbog LJUBAVI! Hodam u susret novom danu,jutru,nedelji,avgustu.......
Vetrovi u kosi,mrse misli dalekih borbi i porobljenih predela...... Koračam brzo,ostavljajući prostor u mislima zaključan,sasvim sigurna da davno prošli vetrovi,ne podižu prašinu istim intezitetiom....ENERGIJA! Tesla je to najbolje razumeo,ali nije bio shvaćen......Blistavi um,nepodržan talasom ograničenih mozgova.
Poigravajući se u mislima,ne primetih da sam u prvom danu meseca Avgusta,leta Gospodnjeg 2004. Put prema platou vodi kroz stepenike,godine,decenije,vodi kroz život.Baš kao i u snu,siguran korak i najlepši osmeh u bolje sutra! Negde,na polovini stepeništa,možda i života,ušetao je ON,sa sve crvenom kravatom!!! Crveno- boja strasti,opreza,kazu i ljubavi... Zaseo na tron i čeka...Analizira,pravi strategiju ulaska u arenu! Muški mozak.Obdaren da ratuje,zapoveda,osvaja.Zasto??? Sve je već najavljeno,negde u svemiru,daleke zvezde,Božije ruke.....Mi smo mali šetači kroz hodnike Velikog Stratega.Jednostavno je...Znam da ne izgleda,ali je jednostavno. „Sve vide oči sudbine".... Balašević dragi.
I opet pisamce,poruka :VEŠTICE... Kako drago obraćanje,neuobičajeno,ali istinito. Smejem se,od srca!Pogled me odaje,ali odaje i njega.... Najjasnija je poruka u oku.Treba uhvatiti taj signal,talas.Zaplesati kroz vreme u visokim potpeticama,a ne saplesti se. Umetnost je to, biti u ritmu,a ne napraviti pogrešan korak....Korak od sedam milja,rekao je on, ali on.
Hodajući Skadarskom, ispraćeni zvucima starogradske muzike,mirisima vina i cveća, laganim korakom stižemo do Terazija. Simbolično ime, Terazije. Vaga se tu,odmerava,misao,korak...pogled slučajno bačen na tkaninu koja se razbežala pod naletom letnjeg povetarca..... Hmmmm,ulovljen pogled! Slučajni prolaznici,piljari,prodavačice cveća i po koji taxista radoznalo nas prate pogledom.Korak se usporava,zastaje....Vaseljena osluskuje,ne dise...
Sudar svetova? Rat zvezda? Poruka kroz misao,pogled.....Dah života....Nespretno prenet čudnim kosmičkim energijama.Čiji korak je bio brži,odvažniji,luđi ? Korak SUDBINE,šta god to značilo.Poruka Svemiru poslata na sekund,zabeležena stranom ove hartije. Sunce,najavljuje dan,korak u nepoznato,neobično vreme,bez plana,strategije. .... Sve je zapisano u vremenu...... I ova poruka..

Нравится 10