Дневник пользователя NinaRichi

Nikad mi te ocene nisu bile nesto posebno bitne..Dok je mama, jos u osnovnoj skoli, vrativsi se sa roditeljskog dramila zbog tamo neke trojke iz biologije,ja bih joj samo mirno odgovarala kako ja ne idem u skolu zbog ocene nego zbog sebe...
''Ocena nije merilo znanja''govorila bih tada..
Ona je samo odmahivala glavom, ostavsi bez teksta..U tim trenucima je verovatno zalila zasto nije te srece da i ja budem jedna od one mirne,fine dece,miljenica ucitelja i nastavnika, primer koji ce drugi roditelji davati svojoj deci..
Ne,nisam zelela da budem miljenica..Nisam umela da podilazim nastavnicima i da klimam glavom i onda kada se ne…

Pokusacu da napisem ovaj put kraci blog.
Znam da vam to zvuci nemoguce, ali stvarno, obecavam, potrudicu se da ga ''skratim'' bar malo.

Elem, kao sto naslov sam kaze tema je Nada..
Ne mislim naravno na neku gospodju Nadu kojoj se mnoga muska srca nadaju, mislim na onaj osecaj koji se rodi u coveku i onda kada sve izgleda izgubljeno i nemoguce.
Kazu ''Nada poslednja umire''..
Slazem se da na neki nacin nada je ta koja coveka odrzava u zivotu.
Medjutim ,ima raznih NADA. Onih nada od kojih nam zivot zavisi, i zaista takva nada nas i odrzava u zivotu, ali ima i onih nada koje…