Дневник пользователя NinaRichi
Iskrenost, ljudskost, postenje,moral!Reci koje svakodnevno slusamo na
svakom koraku, citamo u svakoj prepisci i komentaru na Internetu.Reci
koje postaju vec ''iznosene'' i pohabane od prevelike upotrebe.
Namece mi se jedno neizbezno pitanje.
Biti covek!?
Koliko onih koji ovu veliku rec svakodnevno koriste u svom recniku, primenjuje je na delima?
Koliko svako od nas zaista objektivno uspeva biti covek?
Znamo li sta uopste znaci biti covek?Sta znaci BITI covek na delu a ne u melodicno srocenoj recenici?
Ili je ljudskot subjetivna verzija svakoga od nas?
Sve mi se cini da ljudskost najvise izlazi iz usta onih cija dela uporno i demonstrativno kontriraju izgovorenom.
Po meni biti covek ne znaci…
''Ti si jaka, hrabra..ti se tako lako nosis sa zivotom''-nemo slusam tudje reci, a htela bih da vrisnem,Da im kazem da prestanu, da necu da me gledaju tako..Da to nije istina.Hocu da budem zauvek dete..Zelim da me vide kao naivno lakomisleno deriste.Eto , to hocu.Jer, ne zelim da ih razocaram.NJih,koji o meni grade pogresnu sliku..Sliku jake,stabilne,odrasle zene.
Veceras sam bila svedok jednog po malo cudnog dogadjaja.
Slusala sam bucnu raspravu moje svesti i podsvesti..
Pustila sam ih da se svadjaju, nadvikuju, polemisu,samo nemo posmatrajuci.
Pokusala sam, da se razumemo, na pocetku da umirim strasti.
Medjutim, shvativsi da je mozda najbolje da se ne mesam, ostavih ih da isteraju neke stvari na cistac.
Naime, veceras negde oko osam sati, u polutami sobe,uz meni omiljenu Relax muziku, sa prvim zvucima mora i gitare, dok sam vezbom disanja pripremala sebe za pola sata odmora ( u pokusaju meditacije) cuh prve nerazgovetne gasove.
Pokusah da ih umirim, ali svakim mojim pokusajem postajali su sve glasniji.
Ne vredi, neka…
Nedavno sam sedeci u jednom vecem drustvu polemisala o ''terminima'' prijatelji i neprijatelji.
Sretosmo se slucajno, posle mnogo godina.
Ja ''zablenuta'' u izloge, ti kao i obicno sa mobilnim u ruci i u sred razgovora.
Gledamo se, za trenutak ostavsi bez reci.
Bas dosta vremena je proslo, pomislih.
Spustas pogled,kao malo dete,koje postidjeno ceka kritiku roditelja.
Hej, nema potrebe za tim-htedoh ti reci, ali cutim i dalje.
Cekam da shvatis da sam to samo JA
Cekam da pogledas me u oci, bez kajanja, bez stida,bez neprijatnosti, jer to sam ipak samo ja.
Zdravo-progovaras.
Hej, cao-uzvracam , darujuci ti jedan topli osmeh, da razbije napetost kojom odise svaki tvoj pokret.
Kako si Marko?-pitam
-Dobro,…
Gledali smo se dugo, prodorno, nekako cudno kao da se prvi put vidimo, a opet svakim tim pogledom, svakim treptajem oka u delicu sekunde, nizale su se stare slike nekog vec odgledanog filma.
Pokusah da nekom uobicajenom frazom razbijem skoro neprijatnu tisinu.
Nije mi poslo za rukom. Usta mi bejahu neprirodno suva, jezik zadebljao kao posle mnogo popijenog alkohola.
Spustam pogled vrteci medju prstima paklicu cigareta,tek toliko da se necim zanimam.
Ne, ne boli me sve ovo. Ne osecam vise ono cudno stezanje u grudima kao nekada pri pomisli na nas, ne suze mi oci i ne drhti mi utroba.
No, nije mi ni svejedno.…
Naslov bez naslova,
ni pocetak ni kraj,
samo neispisana slova
i prica jedna neispricana
ni stara a ni nova.
Korak je tezak,
ne mozemo napred
a nazad..
ni tamo vise nije isto
osecaj umrljan
reci blatnjave
da li je bar nesto bilo cisto...?
Ti i ja..mi bez nas
izbrisani sa stranica
vremena sto ide,
ti i ja..ni nasi ni tudji
ni ovde ni tamo
Samo NIGDE..
Kratko objasnjenje pre pocetka bloga :
Tema je narucena od strane drugarice Magice, njena zelja je bila da napisem erotski blog.
Ja svoje Obecanje ispunjavam,a u nastavku bloga cete procitati i sta je Stanojka sve obecala Milojku
PS,,dalje citanje nije za mladje od 18 godina, za finu gospodu i prefinjene dame. za gradske urbane likove koji ne razumeju ljubav i erotiku na seoski nacin.
***************************************************************
Sav ustreptao , cas supkajuci u mestu a cas se prebacujuci sa noge na nogu, ceznjivo gledajuci niz livadu koja se spustala sve do potoka ,stajao je je Milojko.
Cinilo mu se da je svaki minut dug kao vecnost.
Stanojke jos…
Jos od juce razmisljam sta da vam pisem danas! :) :) :)
‘Ajde ,’ajde sta ste se unezverili salim se samo.
Nego stvarno sam nesto htela da vam kazem , tj napisem. Osecam da je to bilo bas nesto vazno I ‘’bombasticno’’ ali ima jedan mali problemcic. Nikako ne mogu da se setim sta sam htela, a na vr’ mi jezika (tacnije tastature).
Ne, nisam odlepila, nemoj to ni da pomisljate.Nisam ni postala senilna, ono jes’ da sam vec ‘’teta’’ u godinama, ali ne bas ‘’tolikim ‘’godinama da postajem senilna.
Jednostavno pobeze mi misao ‘’glavom bez obzira’’…Moja mama bi sad…