Дневник пользователя salescar

Predvece je, pocetak ili kraj jeseni, vise se nije ni znalo. On se vracao kuci istim putem, kojim ide vec godinama, u mislima problemi, ali i to da ce svoju sneznu kraljucu poljubiti, i da ce sve biti bolje. Njegova iskrena i prava ljubav, njegova sreca, njegov smisao zivota, nejgova snezna kraljica.

Za trenutak je skrenuo pogled i ugledao belu ruzu, bas u tom trenutku, to vise nije bio cvet, prepoznao je nju u tom pupoljku, sparusenom od prvog mraza. Tako bela, prozkacna, a opet sjajna i blistava, i lako prepoznatljiva u mraku. Pronasavsi nju, resio je da nezni cvet ubere…

Rekla si da je kraj, rekla si da me ne volis da volis drugog, prihvatio sam sve to i sad je red da nastavim dalje. Volim te, ali vise volim sebe, mastao sam o danima sa tobom, mastao o strastvenim poljupcima, mastao sam da smo sami na pustom ostrvu i da nam niko nije potreban.
Volim tvoj osmeh, volim cak i kad si me zvala...pigice...volim tvoju ludu glavu koja me je zvala u pola noci i pricala mi o prolaznosti zivota, o tome kako je sve tako dosadno bez mene. Voleo sam da te ljubim u nosic, jer sam znao…

Kad moji stihovi nestanu sa mnom,

ostace slova na granitnoj ploci,

uplakane necije oci,

daleko u tami, kad na put krenem.

Hajmo zene, kese torbe, to je prva stvar koju cujem kada stignem na pijacu. Cesto pozelim da kazem, dajte mi jednu zenu u dve kese, ali mislim da ne bi skapirali moj uvrnuti humor, pa shodno tome i ne pokusavam. Volim da idem na pijacu, tu naviku mi je usadila nana. Nana je komsinica koja je zivela u mom starom kraju, na krstu, mnogo sam je voleo, mozda zato sto nisam imao ni baku ni dedu, pa je ona bila adekvatna zamena. Nana je predratna dama, jeste da je bila veoma mala bila pre tog rata, velikog rata kako…

Ziveo sam u sumi. To je bio moj dom o kojem sam se brinuo i stalno se trudio da ga odrzim cistim i urednim.Jednog suncanog dana, dok sam uklanjao ostatke hrane koje su ljudi ostavili za sobom, zacuh korake. Pogledavsi iza drveta ugledao sam jednu devojcicu sa korpom kako ide putem. Odmah mi se ucinila sumnjivom, zato sto je bila tako cudno obucena, sva u crvenom, sa maramom na glavi, kao da je zelela da je ne prepoznaju.

Iako znam da se o ljudima ne treba suditi na osnovu njihovog izgleda, ona je bila u mojoj sumi i cinilo mi se…

Ona je bila jdne jedina i prava, voleo sam je, volela je i ona mene...
Ali daljina je cinila svoje, nema veze sto smo se culi svaki dan, sto smo satima pricali o nevaznim stvarima, ona je bila tamo, a ja sam bio ovde, mada, funkcionisalo je to nekako.
Ziveli smo za kratke trenutke susreta i u njima uzivali, njena ljupkost i sarm su prozimali svaki deo moga tela, a kada bi se poljubili, osecaj je bio slican sudaru svetova.
Eksplozija strasti, neznosti, eksplozija savrsenstva, a tek dodir...o tome ne smem ni da pricam, o tome ne smem ni da mislim, jer…

Mislim ovo ono, da li me razumes brate,
u teretani ja, provodio sam sate,
gistro kao lik je pustio cd disk, kasetu,
bruka znaci ono kao, najjace na svetu,
mislim da li me razumes zikama i to,
kako gotivan je ritam, odmah sam se primio,
znas bre ovaj tebra, to je neki rep,
razumes mislim satro, zivot nije lep,
vidi ja se primio, ono kao bruka,
znaci ovo-ono gotivno je, riknuce mi cuka,
brade znaci ne mislim to je ono znas,
kada gistro nista nemas a hoces sve da das
onda u prodavnicu djemu da imam cd disk i ja
posto kosta pitam, sve pare cu a dam,
i tako cak sta vise, da…

Sreca me je napustila onog dana kada sam otisao od tebe, previse gord da bih te slucajno pozvao, previse tvrdoglav da bih priznao svoju gresku... vreme prolazi, dani se menjaju, a meni se cini da stojim u mestu... sve cekam da se nesto dogodi, mada ni sam ne znam sta... sati, dani, meseci, godine su se spojile u jedan trenutak, trenutak vecnosti... a ja sam ostao tu zarobljen bez mogucnosti da napravim jos koji korak...
ispred mene je provalija a nema vise nikoga ko bi mogao da me podrzi, nema mosta, nema puta...
udaram glavom u zid i pokusavam da shvatim gde…

Leteo sam tako godinama, mesecima, nedeljama,
danima, satima, minutama, sekundama ili nisam ni leteo.
Mozda sam pomislio da letim, onog trenutka kada sam te prvi put video,
Ili je to bila ljubav na prvi pogled?
Znam da nemam krila, ali uvek dodirnem nebo kada si u blizini,
tada mi se zvezde ne cine toliko sjajne i udaljene,
vec mislim da je neko posuo bisere po nebu
i da treba samo rukom da posegnem, malo vise, da uzmem koji
i nanizem ti ogrlicu koju cu ti darivati u tami moje sobe…
Cak i bogovi misle da je to veoma zabavno,
zamislite samo, boginja je smrtniku podarila krila,
a on kao i svaki…

Volim tvoj osmeh, tvoj pogled koji mi kaze,
Koliko me zelis mada mislim da me laze,
Osecaj koji proizvodis kada si blizu mene,
To je kao kad su ti oci gladne a znam da sam sit,
Jer jeo sam pre 10-tak minuta I koliko god da si ljuta,
Sto si saspem u lice sve sto mislim I osecam,
Predosecam da me samo zbog toga cenis,
Jer kada zapenis, ja te tiho ljubim,
A kada si srecna za tobom ludim,
Cak I kada se duris zbog glupih stvari,
znam da ustvari volis samo mene,
I kada sve po zlu krene, znam da bices tu
I da cu moci da se oslonim na tebe,…