Дневник пользователя diban
Zavoli dan u kojem se budiš, zavoli misli i sjećanja, dozvoli srcu da diše......
Onda ćeš znati od kuda dolazi ljepota i da li je moj glas prošlost koju želiš zaboraviti."
Obično me emocije ponesu, kao i većinu puta u životu, i onda odajem svoje subjektivno mišljenje prilično razgaljena srca. Pritom, glas se podiže i spušta, a ponekad i drhti, crvenim se u licu, bljeskam očima, lupam šakama o stol... Da, nisam nikad bila onaj čovjek koji može o stvarima koje me raduju ili rastužuju govoriti objektivno, realno, nepristrano. Uvijek se probudi onaj sanjar i ono dijete u meni pa emocije zagospodare cijelim mojim bićem. Pa sva moja suština i nutrina protitraju, a srce se otresa, a ni suze mi nisu strane. Kakvih li ludosti.
KAD VEC MISLIS DA MOZES DA IGRAS SA MNOM - BAR NAUCI PRAVILA !!!!
KAD VEC MISLIS DA MOZES DA IGRAS SA MNOM - BAR NAUCI PRAVILA !!!!
KAD VEC MISLIS DA MOZES DA IGRAS SA MNOM - BAR NAUCI PRAVILA !!!!
KAD VEC MISLIS DA MOZES DA IGRAS SA MNOM - BAR NAUCI PRAVILA !!!!
KAD VEC MISLIS DA MOZES DA IGRAS SA MNOM - BAR NAUCI PRAVILA !!!!
I šta kažeš: „Tri metra iznad neba“, a? Ne postoji takvo nešto, ne postoji osoba koja će te voljeti uprkos svim preprekama, lažima, svađama? Ne postoji djevojka koja zavoli mangupa, da bi se na kraju noćima gušila u vlastitim jecajima, razmišljajući o njemu? U slučaju da si stvarno pomislio da ne postoji, pogriješio si.
Korak broj jedan: prošlost treba pažljivo uzeti u usta, temeljito sažvakati i nakon toga ispljunuti bez grižnje savjesti.
Korak dva; ničemu u sadašnjosti ne dozvoliti da bude u pratnji aveti prošlosti (to znači da niste dobro žvakali, a kamo li ispljunuli).
Broj tri; ne razmišljati u sadašnjosti o budućnosti.
Teorija je tu, primimo se posla.
- Kad bi znali pronašli bi svijet bez ulice